Kada stigne zima i počne planiranje odmora često dobijamo pitanja šta dete koje ima skoliozu sme, a šta ne sme da radi DOK je NA SNEGU
Roditelji se pitaju da li dete koje ima skoliozu uopšte sme da ide na skijanje ili sankanje? Kako će te aktivnosti uticati na kičmeni stub i da li mogu da dovedu do pogoršanja skoliotične krivine? Ako dete nosi mider šta sa njim tokom skijanja i sankanja? Da li dete treba da ga nosi?
Boravak na svežem planinskom vazduhu je veoma važan za decu koja imaju skoliozu. Na prvom mestu povećava kapacitet pluća i omogućava im bolju razmenu gasova. Takođe, sunčevi zraci poboljšavaju stvaranje i resorpciju D vitamina koji je izuzetno važan za decu sa skoliozom.
Što se fizičkih aktivnosti na snegu tiče ne postoje ograničenja kojom će se aktivnošću dete baviti i koliko dugo. Mogućnosti su brojne, od trčanja i valjanja po snegu, preko sankanja do skijanja. Sve ove aktivnosti su dobre, jer je dete u konstantnom pokretu i angažuje mišiće celog tela. Zbog povećanja kretanja i velike nadmorske visine, pojačava se disanje što direktno ima pozitivan uticaj na kapacitet pluća. Stalno kretanje vodi stalnoj promeni položaja tela i aktivnom suprotstavljanju sili gravitacije, te veoma snažnom angažovanju muskulature celog tela. Naročito je važno to što se pojačano angažuje muskulatura trupa.
Ipak, treba voditi računa da je tokom aktivnosti na snegu i mogućnost pada povećana, što može eventualno dovesti do povreda. Znamo da je mider napravljen od čvrstog materijala, te je bolje da ga dete ostavi u sobi dok se bavi aktivnostima na snegu. Time se smanjuje mogućnost dodatnog povređivanja pri padu. Po povratku u sobu najbolje je da dete odmah stavi mider, a kada se malo odmori da uradi vežbe koje su prilagođene njegovoj skoliotičnoj krivini.
Ako se u toku dana prave duže pauze za odmor preporučljivo je da dete tada nosi mider. Nošenje midera je preporučljivo i u slučaju da se ide u duže lagane šetnje po planini. U suštini, tokom svih aktivnosti koje ne nose povećan rizik od pada i povrede dete treba da nosi mider, jer je važno odžavati konstantan BROJ SATI U MIDERU koji je propisao ortoped.
Podjednako važno je i da dete REDOVNO, SVAKODNEVNO izvodi vežbe koje je naučilo da radi sa svojim terapuetom i koje su prilagođene njegovoj krivini. Na taj način da bi je korigovalo na pravilan način.
